www.bbasta.org.yu

Z A N I V LJ I V O S T I IZ NAŠEG KRAJA

Lazar Jovanović(103) iz sela Okletac kod Bajine Bašte najstariji žitelj Podrinja

Nevolje Blagomira Blagojevića(81)iz Rače kod Bajine Bašte - ANATEMA ZBOG VOĆNjAKA

„BELKA“ OJAGNjILA PETORKE u  domaćinstvu Supurovića,u Rogačici kod Bajine Bašte

GROM POBIO OVCE - Planina Tara, selo Zaovine, zaselak Đurići

Ukoliko i Vi imate neku zanimljivu vest ili sliku iz našeg kraja pošaljite...

e-mail: office@bbasta.org.yu

Dobri učenici, sportisti i pčelari

Od 31 učenika trećeg razreda prirodno-matematičkog smera bajinobaštanske gimnazije, “Josif Pančić", 27 ih je sa odličnim uspehom, četiri sa vrlo dobrim, a prosečna ocena im je na polugodištu bila 4,51. Jovan Anđić, Snežana Antanasijević, Marko Kamberović, Mladen Marinković, Milica Milutinović, Tatjana Simić, Filip Spasojević, Katarina Stamenić, Jelena Stanojević, Ljiljana Cvijović i Jovana Vulić imaju sve petice.

- Svi su u gimnaziju došli sa odličnim znanjem, što su pokazali i na prijemnom, gde je 30. na listi imao 91,68 bodova. Nastavili su vredno da rade i uspeh nije izostao - kaže ponosno njihov razredni starešina Miloš Tanasijević, profesor matematike.

Takav rad je doneo učenicima ovog odeljenja i brojne nagrade na raznim takmičenjima. Filip Spasojević je još kao osnovac bio republički prvak u znanju iz hemije, a uspehe ponavlja i kao srednjoškolac.

Aktivno sam trenirao fudbal, ali sada više nemam vremena. Još nisam odlučio šta ću studirati, dvoumim se između matematike, farmacije i medicine - kaže Filip, koji je na prijemnom za gimnaziju imao 102 boda, sto maksimalnih iz znanja i dva boda zbog uspeha na republičkom takmičenju. Za razliku od Filipa, Katarina Stamenić već sada zna da će studirati matematiku.

Između matematike i fizike, koji su mi omiljeni predmeti, ipak sam se odlučila za matematiku. Van škole bavim se već deset godina folklorom u KUD „Milenko Topalović".  Imali smo uspešne nastupe na mnogjm festivalima, gostovali i u inostranstvu, i folklorom nameravam i dalje da se bavim -priča Katarina, napominjući da se pored nje u KUD-u ističu i Dušica Josipović i Sandra Cvetić. Jovan Anđić, takođe jedan od petičara u razredu, najviše voli fiziku i ima hobi koji mu donosi i prihode.

Pored oca zavoleo sam pčelarstvo, i sada imam svojih 20 košnica o kojima isključivo ja brinem, a i prinosom raspolažem – veli Jovan.

Ova generacija se mnogo razlikuje od prethodnih. Obično su godine, u kojima su sada ova deca, one koje nazivamo kritičnim, kada se zbog drugih interesovanja popušta u školi, disciplini. Međutim, u ovom razredu toga nema, sve su zreliji i odgovorniji, i srećan sam što sam im baš ja razredni starešina - ističe profesor Tanasijević.

JUGOSLAV TRIJIĆ  Blic – 04.03.2008

Lazar Jovanović(103) iz sela Okletac kod Bajine Bašte najstariji žitelj Podrinja   

U podrinjskom selu Okletac,na sredokraći puta Bajina Bašta - Ljubovija, poznatom po dobrim malinarima i  zidarskim majstorima, najstariji žitelj je Lazar Jovanović.

Rođen je početkom prošlog veka (1902.godine)a evo, sa navršena 103 leta, krepko gazi kroz drugo stoleće i novi milenijum.

     -Jovanovići su, inače,dugovečni, sestra Miljana je poživela 102 godine, a brat Đunisije umro je sa nepunih 90 - kazuje starina Lazar. Od devetoro dece, koliko su izrodili otac Krsta i majka Krstijana, troje je umrlo u prvoj godini života.

       -Nas šestoro, Đunisije, Radomir, Božana, Miljana, Jedoksija i ja, nastavlja Lazar, i pored velike nemaštine, lepo smo i bezbrižno odrastali.

     Umesto da sriču slova u školi i uče račun,detinjstvo im je proteklo u čuvanju stoke. Lazar je ostao nepismen a jedina slova naučio je dok je služio vojsku u Sarajevu. Oženio se u 33. godini sa komšinicom Stojanom, od njega mlađom 11 godina, koja mu je za 53 godine braka podarila dvoje zlatne dece, sina Milivoja i ćerku Magdalenu.

      -Ostao sam bez sina i žene, Milivoje je iznenada umro u 50.godini, a Stojane nema već 17 godina, poživela je 75 leta. Ćerka Magdalena (66) živi u Pančevu, i otkad je u penziji, svake zime dođe kod mene u Okletac - kaže Lazar.

     Teret godina starina ne priznaje, još uvek je pokretan, ima solidan sluh i dobro pamćenje. Živo se seća

događaja iz 1914. kada je austro - ugarska vojska popalila Podrinje i pobila mnoge civile. U Drugom svetskom ratu, kao vojnik 4. Užičkog puka pod komandom pukovnika Milivoja Đurišića, stigao je do Kosovske Mitrovice.

        -Od nemačko - italijanske vojske zarobljen sam 17.aprila 1941. i vozom transportovan u nemački logor Rotemburg. Imao sam sreće da preživim i dočekam oslobođenje, u zavičaj sam stigao 15.avgusta 1945 - priseća se Lazar svih za njega značajnih datuma pa i logoraškog broja - 104265.

     Životna staza ga 1948. sa ukućanima odvodi u Pančevo gde se zapošljava kao čuvar u „Jugopetrolu“ gde je ostao do 1963. kada stiče starosnu penziju.

     -Primam je je, evo, pune 42 godine, nije baš velika, 8 hiljada mesečno, ali znate kako se ono kaže, nije važno kolika je već koliko dugo penziju primaš - šali se najstariji stanovnik Podrinja.

NE BIRA HRANU

   Deda Lazar kaže da nikada nije pušio,a u svom dugom veku samo se dva puta opio.Hranu nikad nije birao,jeo je šta je imao.Svako jutro popije šoljicu kafe u koju sipa pola čašice rakije.Poslednjih godina samo jednom dnevno obeduje,uzima obilniji obrok za doručak,noću dobro spava a prilegne i u popodnevnim časovima.

ŽAL ZA LOVOM

       Lov mi je velika ljubav,od lovačke puške koju sam od oca dobio u 16.godini,nisam se rastajao do pre desetak godina i bio sam aktivan i vrlo uspešan lovac.Vid me izdaje a nekad sam,što ono kažu,imao oko sokolovo-kaže Lazar.

   R.Blanuša

Nevolje Blagomira Blagojevića(81)iz Rače kod Bajine Bašte

ANATEMA ZBOG VOĆNjAKA

Zbog kupovine nekadašnjeg voćnjaka manastira Rača upisan sa kletvama u manastirske knjige koje tužbom sudu pokušava da skine

„Desetak godina nemam mirnog sna jer me tera prokletstvo i beleg upisan u manastirsko jevanđelje“ - jada se Blagoje Blagojević (81) penzionisani podooficir JNA

iz Rače kod Bajine Bašte. Za svoju muku slučajno je saznao.

U manastiru Rača je 1996. održavana velika svečanost povodom prenošenja moštiju kralja Dragutina i otvaranja manastirskog konaka i riznice.

     - Razgledam  riznicu i umalo da padnem u nesvest. U izloženoj knjizi pročitam tekst sa potpisom starešine manastira, sada pokojnog Hrizostoma Pajića: “Blagoje Blagojević iz Rače (komunista) oteo manastirski voćnjak, ukrati mu Bože silu silom Tvojom“ - kaže Blagoje.

Požalio se Hrizostovom nasledniku, igumanu Savi Ristiću, molio da ga liše prokletstva ali je dobio objašnjenje da „ono što je u knjigama napisano ne može da se briše“. Dozvoljeno mu je da dokument snimi jer je, kako kaže, nameravao da ceo slučaj pokrene pred redovnim sudom i višim crkvenim vlastima.

       -Nedavno sam angažovao ljude da to urade, ali u knjigama nema starog teksta već je upisan novi: „Žalosna je duša moja, obitelj Blagoja Blagojevića iz Rače (komuniste).

Oteo manastirski voćnjak, tu će sebi da pravi kuću a da ruši Božju. Ukrati mu Bože silu silu Tvojom.“- uzbuđeno, suznih očiju, kazuje Blagoje i dodaje kako pouzdano zna ko je novo prokletstvo upisao u manastirske knjige. Nije u pitanju iguman Savo već jedan čovek iz sela.

     Razlog što je Blagoje Blagojević navukao gnev račanskog manastira je voćnjak od 47 ari koji je na licitaciji 1966. godine kupio od Zemoradničke zadruge iz Bajine Bašte. Nekada je doista, kao i na desetine hektara u Rači i na Kaluđerskim Barama na Tari, bila vlasništvo manastira Rača. Oduzeta je manastiru po tadašnjem Zakonu o poljoprivrednom zemljišnom fondu i Zakonu o agrarnoj reformi.

      -Kada sam parcelu kupio i počeo da je krčim tadašnji iguman Hrizostom je počeo da viče na mene, da me tera jer, kako je rekao, otimam manastirski posed. Zapretio je da će me upisati u knjige a ja sam odgovorio da slobodno napiše ali samo istinu - priseća se Blagoje.

    Više nije obraćao pažnju na ovaj događaj, čak je sa starešinom Hizostomom lepo sarađivao.

      -Evo dokumenta da sam sa manastirom razmenio zemljište 1975. godine i to na svoju štetu jer sam dao hektar i 20 ari uređenog zemljišta za istu površinu pod korovom. Tu je i sudsko rešenje da sam voćnjak kupio i platio, zato ne mogu da dozvolim da prokletstvo ostane iza mene - rezignirano kaže Blagomir.

  R.Blanuša

U domaćinstvu Supurovića,u Rogačici kod Bajine Bašte

„BELKA“ OJAGNjILA PETORKE

Za domaćinstvo Radenka i Mile Supurović iz Rogačice kod Bajine Bašte oktobar je bio berićetan. Krava „Cura“ je na svet donela dva zdrava teleta, krmača je oprasila 15 prasića, a najveću radost i iznenađenje priredila  je ovca „Belka“- ojagnjila je petorke. Jedno jagnje je uginulo a četvoro (dve ovčice i dva ovnića) pod brižnim nadzorom Mile i Radenka dobro napreduju.

   -Možda bi i peto bilo živo da smo na vreme probili opnu, mi na selu kažemo amajliju, pa se jagnje ugušilo - kaže Radenko.

     „Belka“ dozvoljava samo jednom jagnjetu da sisa, ljuti se ako joj ostala tri priđu i pokušaju da se nahrane majčinim mlekom.

    -Tri jagnjeta hranimo, na flašicu i cuclu, tri puta dnevno kravljim mlekom u koje dodajemo hranu za bebe. Na preporuku veterinara dajemo i vitaminske injekcije da jagnjići ojačaju - kažu Supurovići.

     „Belku“ nemačke rase „viterberg“ pre nekoliko godina kupili su u Bosni.Prve i druge godine ojagnjila je po jedno jagnje, a treće, odnosno ove godine - čak petoro, što je retkost

nezabeležen u ovom delu zapadne Srbije.

       -Prve dve godine „Belka“ se parila sa ovnom svoje rase, a treći put sa italijanskim „berganom“, ovnom od oko 150 kilograma. Rekli su nam da su ovce od „bergana“ krupne, mlečne i da ih je lako odgajiti.I, eto, posrećilo se ,i „Belki i nama-objašnjavaju Mila i Radenko.

   R.Blanuša

Planina Tara, selo Zaovine, zaselak Đurići

GROM POBIO OVCE

U zaseoku Đurići grom ubio 102 ovce, a pomoć vlasnicima jedva stigla, jer u fondu za saniranje posledica elementarnih nepogoda  to nije predviđeno normativnim aktima. Gromovima i zemlji kao da je polaskalo nedavno pisanje i rasprava dnevnih listova o njihovoj moći, pa požuriše da što pre pokažu kako je to istina.

Odmah tresnu u pitomu Zaovljansku ledinu i prosto strelja 102 ovce seljana iz zaseoka Đurići.

Strašno je izgledalo mesto ovčijeg gubilišta. Ovce skupljene jedna u drugu čekale su da nevreme protutnji. Ali umesto uobičajnog obilaska, ovog puta protutnjao je preko njih – gromovi su svoj bes iskalili na nedužnim ovcama. Zemlja je bila preorana kao da je bila mesto velikog artiljeriskog poprišta.

Šest kuća ostalo je bez svoga blaga.

I koliko je čudno što je grom ubio 102 ovce još čudnije zvuči podatak da je pravedno raspodelio. Ako je kuća imala 12 ovaca, grom je ubio 6, ako je imala 20, grom je ubio 10...

Ranije su medvedi uništavali stoku, ali ih više nema. Oterali su ih graditelji Reverzibilne hidroelektrane ''Bajina Bašta'', bukom buldožera i bagera. Odoše medvedi, dođoše gromovi.

Haračlija mora imati.

Oštećena domaćinstva išla su u Skupštinu opšnine da traže pomoć. Fond za saniranje posledica od elementarnih nepogoda imao je nešto srestava, ali je iskrsao novi problem. Grom nije predviđen normativnim aktima kao elementarna nepogoda. Naravno, da papiri nisu bili smetnja a ljudi iz Skupštine opštine obećaše pomoć.

Nekada su čobani, kad se pojavi ''svetlica'', trčali među ovce da se zaštite, danas kažu da je to najnesigurnije sklonište jer vuna izuzetno privlači grom.

Zaovljani nisu od onih što mnogo jadikuju. Vele: Dobro je. Bolje 102 ovce nego čeljade.

  Rašo Ivanović